Izvor: vojnopolitickaosmatracnica.wordpress.com
Andrej Mlakar
Dr Dragan Pavlović, pedijatar u miru i ratni doktor PJP za vreme odbrane otadžbine od NATO agresije i albanskih terorista ( šiptarsko-terorističkih snaga) 1998-1999 objavio je svoju drugu knjigu pod naslovom: “ 28 kuršuma u srce Srbije“ koju je izdalo Udruženje veterana posebnih jednica policije (UVPJP) Srbije, koji su moralno i finasijski pomogli izdavanje ove knjige.
Ovo inače nije prva knjiga dr Dragana Pavlovića. On je još u leto 2022 godine objavio svoj prvenac „Kosovskog sećanja ratnog doktora“, a koja je nastala posle niza tekstova i feljtona koji su objavljeni bili na sajtu Kurira i blogu Vojnopolitička osmatračnica.
Knjiga “ 28 kuršuma u srce Srbije“ je prirodni nastavak knjige „Kosovskog sećanja ratnog doktora“ koja je takođe kao i prva bila posvećena preživelim, ranjenim, ali i stradalim pripadnicima Posebnih jednica policije MUP-a Republike Srbije koji su se nesebično žrtvovali u odbrani i zaštiti ustavnog poretka i civilnog stanovništa od velikoalbanskog sepratizma i terorizma u čemu je veliki broj dao svoj život, a tela nekih pripadnika MUP-a u odbrani prostora Kosova i Metohije nisu pronađena. Veliki broj hrabrih policajaca uvrstio se u red besmrtnih heroja.
Međutim, posle 2000 godine došla su teška vremena kada se o hraboj borbi policajca nije smelo govoriti, a kamo li pisati. Sve je otišlo u zaborav i sećanja, ali dr Dragan Pavlović se nije hteo pomiriti sa tim. Prvo je hrabro svoje beleške iznosio u Koceljevačkoj reviji, a kasnije su ti tekstovi našli svoj put i do šire publike preko sajtova Vojnopolitička osmatračnica, Kurir, TV Front.
To je bio pun pogodak jer je široka publika mogla da sazna za istinite priče hrabrih policajaca, njihovu muku, strahove, brige, hrabrosti, ali i herojsku smrt, kao i sve one koji su ih pratili i dočekivali kada su se vraćali sa fronta.
U odnosu na prvu knjigu dr Dragan Pavlović otišao je korak dalje. Prvi deo knjige pa i sam naslov posvetio je hrabrom lozničkom policajcu Zoranu Gavriću koji je bio ranjen sa neverovatnih 28 metaka u telu, ali je božijim čudom preživeo. Preživeo je Zoran da bi svedočio istinu šta se desilo na Kosmetu, kako je kao pravi policajac ne žaleći svoj život krenuo u borbu.
Dr Dragan Pavlović je na 53 strane knjige opisao Zoranov život, od ranog detinjstva do ranjavanja, ali i Zoranovu golgotu kao ratnog vojnog invalida koga su nepravedno u smutnim tranzicionim vremenima svi zaboravili. Jedini ko Zorana nije napustio bili su njegova deca, koja su uprkos zoranovim mukama, maloj penziji i invalidnini izrasli u mlade i sposbne ljude koji su stvorili porodice i sa Zoranom delili srećne i ne malo radosne trentuke.
Svu Zoranovu muku, ali i veru da se vredi boriti, a ne očajavati napisao je dr Dragan Pavlović pažljivo slušajući i razgovarajući sa njim. Ova Zoranova isposvest, bolje reći svedočnastvo je i pokazatelj koliko smo se ogrešili o naše hrabre policajce i vojnike od kojih su neki položili na oltar ono što je bilo najvrednije svoj život.
U burnim i haotičnim vremenima koja se trenutno dešavaju širom planete, Zoranova ispovest je put, pokazatelj da treba o mnogim Zoranima i ostalim pripadnicima PJP da brinemo i da se očuva sećanje na njih i njihovu borbu.
Drugo poglavlje knjige koje je veoma važno nosi naslov Kuća Monića. Upravo kroz ovo poglavlje opisana je sva tragedija i goglota srpskog naroda koju je prolazio i još uvek porlazi 26 godina kasnije na Kosovu i Metohiji, gde sledbenici Adema Demaćija i terorista OVK ne odustaje od progona i zločina nad Srbima i drugim nealbancima, a za to imaju blagoslov „demokrata“ iz EU kojima su puna usta ljudskih prava.
Priča počinje u selu Koš u opštini Istok koje je poznato po „Kuli Monića“ koju su gradila tri brata. Ova građevina je bila zaštićeni istorijski spomenik, a u prizmelju kuće bio je miln. Opisao je dr Dragan Pavlović detaljnu sudbinu onih koji su stanovili u toj kući u svo njihovu tragediju progona koja je usledila posle Kumanovskog sporazuma. Priča je autentično svedočanstvo o etničkom čišćenju Srba sa prostora Kosova i Metohije. Autenitčan zapis i vredan u ovoj knjizi jeste i to kako su preci jednog od krvnika OVK i komandanta, a kasnije od 2000 i političara kome su puna usta ljudskih prava i pravde Hašima Tačija zvanog Zmija bili Srbi, koji su prešli na islam, a kasnije se i poalbanizovali. Iz knjge i priče se može saznati da mu je pradedina slava bila Mitrovdan i da mu je pradeda bio pravoslavni sveštenik. Otuda i tolika svirepost prema Srbija i ona čuvena replika iz filma „Kosovski boj“ režisera Zdravka Šotre iz 1989. godine: „Ako su njihove ruke krvave do lakata, poturica mora biti krvav do ramena“ (opa autora -parafraza).
Ostatak knjige čine autorova razmišljanja, pogledi i sećanja na stradanja i sve ono što se i danas dešava na prostoru Kosova i Metohije gde se i dalje odvija tiho etničko čišćenje Srba.
Vrednost ove knjige su i retke ratne fotografije pripadnika PJP za vreme sukoba 1998-1999, ali i dešavanja i važni događaji i obeležavanje jubileja Udruženja veterana posebnih jedinica policije.
Vrednost ove knjige su i podvizi policije, a posebno mesto u ovoj priči ima sveočanstvo Zorana Gavrića, koje mora biti putokaz mlađim policajcima i oni koji će doći da prema svojim bivšim kolegama se odnose sa respektom i da im izađu u susret i pomognu kad im je teško, ali najveća odgovornost na njima je da čuvaju sećanje na svoje kolege, jer oni i dalje žive onoliko koliko živi i sećanje na njih.
Zato i Udruženje ratnih veterana PJP Srbije nastoji da kroz ove knjige Dr Dragana Pavlovića očuva od zaborava njihovu borbu.
Moto ove knjige s pravom može biti citat Petra Petrovića Njegoša: Svak je rođen za pojedanput mrijeti, čast i bruka žive dovjeka“.
Dr Dragan Pavlović je izabrao da očuva čast veterana PJP i sačuva svoja, ali i njihova sećanja od zabrova na čemu mu mogu biti veoma zahvalni.
Inače promocija knjige bila je održana 23. decembra sada već prošle 2024. godine u Domu vojske gde je predstavljena javnosti. Uskoro Udruženje veterana PJP planira i promocije širom gradova Srbije sa ovom knjigom i da mlađi naraštaji, ali i oni stariji se upoznaju sa hrabrim Zoranom Gavrićem koji je preživeo 28 metaka, da svedoči istoriju pravedne borbe i očuva sećanje na svoju goglotu i stradanje svojih kolega.
