Osnivači našeg udruženja Dalibor Korolija i Saša Pantelić, dobili su priliku da gostuju u emisiji ,, Čašica razgovora” na kanalu KCN. Po našem skromnom mišljenju jedan od do sada najbolji njihov nastup, gde je pokriveno većina tema koje zaslužuju da budu podsetnik svakom od nas kao pojedincu, da se ostaje čovek i u miru i u ratu. Udruženje, kom je na prvom mestu humanitarni rad, koje je spremno da svojim saborcima, kolegama, njihovim porodicama ali ljudima van udruženja, pomogne kad god je to potrebno.
Osvrt na formiranje udruženja i zahvalnost ljudima koji su učestvovali u tome, samo udruženje ( kako Saša kaže ) osnovano je 2020, ali se priča razvijala godinama unazad, što govori o ozbiljnosti samog projekta kao takvog. Uz kolegijalnost i saradnju ljudi, koji su dostigli sam vrh u svojim oblastima, udruženje se može pohvaliti izuzetno velikim imenima, poput prof. dr Predrag Stankvić, Tatjana Adžić Vukičević o kojima smo pisali u skorijem vremenu, i te tekstove možete pronaći ovde na sajtu.
Vratimo se na početak i osnivanje, same jedinice, prvi pripadnici su iz davne 1972 godine kada su formirane prve operativno poterne grupe, od tada datira Posebna jedinica milicije, koji je učestvovala u hvatanju diverzantsko terorističke grupe na Raduši, njih 40-ak, od kojih je mali broj, nažalost preživeo, danas su trojica veterana iz tog sastava, jedan od njih je i naš član i veliki prijatelj General Radenović koji rado učestvuje i odaziva se svemu što udruženje organizuje. Sve počinje kroz prvi sastav OPG-a i trajalo je osamdesetih godina, udruženi odredi milicije koji su imali za cilj uspostavljanje javnog reda i mira na Kosovo i Metohiji uprkos aktuelnim dešavanjima, i tada su se javile potrebe za ozbiljnijom jedinicom, jer obruč rata sužavao, i tada su osnovane Posebne jedine milicije, maja meseca “92-ge. Njih je osnovao dugogodišnji komandant general Obrad Stevanović, prvi i poslednji komandant jedinice i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova u to vreme, čovek koji je prisutan do kraja, tj. do juna “99, do potpisivanja Kumanovskog sporazuma i povlačenja naših snaga sa prostora Kosova i Metohije.
Jedinom delom emisije prikazani su snimci iz devedesetih godina, tokom dejstvovanja, za koje verujem da Dalibora i Sašu ne ostavljaju ravnodušnim sada već decenijama kasnije, kada se hteli ili ne prisećaju stradalim borcima i cele gungule koja ih je okruživala. I ako je bilo previše gorkih trenutaka, ne možemo zanemariti činjenici koliko je života spasila jedina, od nejači do sebi ravnih.
Korolija na pitanje šta misli o uvođenju redovnog vojnog roka, kaže da da on i njemu bliske osobe misle da bi to bio izuzetan korak.
Uz razgovor se razgledaju snimci uz spominju imena pokojnih kolega, zbog čega cela ova priča odiše posebnom emocijom, što naše udruženje čini onakvim kakvo jeste. Razgovor nadalje prete realni snimci, koji nisu kadrovi iz filma, što nikog od na ne ostavlja ravnodušnim. Na pitanje postavljeno Daliboru Koroliji šta misli o rasformiranju jedinice, on odgovara da je to nezahvalnost države..
I da se sada, skoro 20 godina kasnije, kada su se emocije ,,slegle”, došlo na ideju da u znak sećanja, poštovanja i saosećanja sa preminulim kolegama i njihovom porodicama, pokrene ,,nešto” što je humanitarnog karaktera, kako bi se pomoglo najugroženijima.
Uz šalu se nastavlja priča o prostorijama udruženja, kako je od zapuštenog prostora došlo do prostora dostojnog toga da se ugosti neka delegacija, uz zahvalu policajcima, članovima i njihovim porodicama ali i prijateljima i donorima.
Uz malo opuštanje, nastavlja se za većinu nas najbolniji deo priče, spomenice koje udruženje uručuje porodicama stradalih boraca, zahvalnica saborcima , to naravno prate slike, i uz svo poštovanje domaćini emisije bez reči, dozvoljavaju Saši da objasni šta kome pripada, ko je ko na fotografijama, profesionalno i za svaku pohvalu ekipi sa KCN-a.
Ono što je Saša izdvojio, ono što ostavlja krvavi trag pri samoj pomisli jeste da smo samo iz 3 manje opštine ( Valjevo, Lajkovac, Ub) izgubili 6 mladih života, od kojih je jedan bio rezervista, to je kap u moru izgubljenih života koji su hrabro i ponosno branili teritoriju svoje zemlje. Izdvojen je jako bolan podatak, da je jedan od saboraca Rokvić, uhvaćen živ, i svaki komentar o tome šta je preživeo pre smrti je suvišan.
Usled velikih gubitaka života porodicama članova tokom pandemije, udruženje je donelo trajnu odluku o finansijskoj pomoći od 30.000 rsd iz sredstava udruženja.
Ostatak razgovora prate slike sa posthumnih odlikovanja
Spomenuto je dobrovoljno davanje krvi, dana 17.2 ,sa udruženjem „U srcu“ i sa zavodom za transfuziju sa VMA, koja se održala u PU Valjevu, jedan od naših osnivača, predsednik nadzornog odbora Živan Živanović, predsednica Suzana Nujić gde je bio veliki odaziv što naših kolega, njihovih porodica tako i ljudi koji su čuli za devanje.
Udruženje, tj. njegovi članovi, funkcionišu kao jedna, sada već velika porodica, koja oko sebe gradi stubove uspeha, ne razbacuje se titulama, nego stečenim znanjem pomaže onom ko pomoć zatraži.
Još jednom hvala ekipo KCN- na ukazanoj prilici da se Čašica razgovora pretvori u čašu, i da se čuje za nas, naše uspehe, a pre svega one za koje se odliva čašica pri zdravici.