Veterani, braćo po oružiju, po neprospavanim noćima, saborci iz mokrih i blatnjavih rovova, iz vremena kada je mobilni telefon bio za većinu nas misaona imenica da se javimo porodicama sa “Živ sam”, kada smo delili pola cigarete, kada smo vraćajući se iz “patrola” dobijali od sabraće suvu i toplu odeću, kada smo tražili reči kako da objasnimo zašto se neki od nas nisu vratili i osećali grižu savesti zbog toga, kada smo u polutami zemunice kuvali kafu za braću koja dolaze sa smene i nadali se da će svaka napunjena šolja biti ispijena od strane onoga kome je namenjena..
Želim ovim da se podsetim i da sa vama podelim trenutke kada nije bilo razlike između nas, kada se nije postavljalo pitanje ko će šta da uradi. Sve što smo radili , radili smo srcem, dušom, verom i samo sa jednom mišlju.. Da brata do sebe sačuvamo i vratimo kući njegovoj porodici živog i zdravog.. Mi smo mislili na nas, znamo kako je kada nemaš suve čarape a brat ti iz ranca baci bez reči čiste.. I nije nam smetalo što nekome posle skoro dve nedelje ne skidanja čizama noge zaudaraju.. Nismo se osuđivali već smo saosećali, znajući da sutra i nas to čeka.. i svako od nas je imao jedan par , dali čarapa, gaća, majica , ili strpljenja da skuva kafu, čaj, i da sačeka braću i bez pitanja, već gledajući oči saborca vidi da li da pita ili da pusti da stvar prenoći.. Mene je kolega Banda Zoran, kada sam se posle zadatka vratio promrzao, mokar, pozvao i uvukao me u svoju vreću za spavanje.. Da me zagreje.. A to se nikada ne zaboravlja.. Ni on ni Arkan, Gremlin, Spale, Doca, Barac,Zeljko, Bolta, Pufta, i svi kojih je veliki broj.. Ne zamerite ako sam nekoga izostavio. I svi mi te tajne , naše vojevanje čuvamo za sebe, da današnja deca koja su obukla uniformu nikada ne saznaju i ne čuju počasni plotun.. I zato deco , ako i treba da se ide, pustite nas malo, da još jednom osetimo to jedinstvo koje postoji samo kada jednom kašikom jedete vas petoro.. I ne pitajte kako je bilo.. Mi smo časno sledili Putnika, Mišića, Stepu Stepanovića, sve srpske svetinje od Dečana, Pećke patrijaršije.. Mnogo dobra smo uradili. Između nas koji smo bili gde je trebalo, nezavisno od politike, bili smo i ostali patriote, postoji nešto neraskidivo.. E deco, nije uniforma znak da znaš da koristiš karticu na bankomatu, niti da sa njome šetaš gradom. Koju god uniformu da nosite ona predstavlja Srbiju, Vaše pretke , i budućnost Vašeg poroda.. A ako treba, a trebalo bi, pitajte nekad za savet.. I ne brinite, 100% nas veterana bi bilo Vas grudobran. Ipak smo mi malo više prošli.. Još da nas majka Srbija voli kao što mi volimo nju.. Ništa više..
Darko Slavković, član udruženja Veterana PJP
