Jutros nas je dočekala jako tužna vest, napustio nas je čovek čija je rečenica ,,Ne, ja nisam izgubio oko na Kosovu, ostavio sam ga tamo da se vratim po njega”..
Srbin Ruskog porekla, našu zemlju je branio na Paštriku kao prag svoje kuće, i bilo je tako, branio svoju kuću.
Sa VMA vratio se na Paštrik, borio se rame se rame uz rame sa saborcima.
Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, ostao je da živi u Srbiji, u Beogradu, gde se i oženio, dobio sina i dao mu ime po čestitom caru Lazaru.
On nam je, bio i treba da bude primer kako se brani kućni prag.
Njegovi govori koje možemo naći na internetu svima nam mogu služiti za primer kako se treba voditi srcem, i da nam budu motivacija za sve u životu..
Iako pored više od 2 decenije života u Srbiji NIJE dobio državljanstvo, njemu taj ,,papir” nije umanjio ljubav prema našoj zemlji.
Putuj junače, mi znamo da nas uvek čuvaš!
